Psi nikada ne umiru, oni samo spavaju u vašim srcima

Gubitak psa je potresno iskustvo, ponekad tako strašno i bolno, da vam se čini kao da ste izgubili člana porodice. On je bio vaš prijatelj, najdraži i najodaniji, vaš saputnik, vaš pratilac, vaša razbibriga. I prosto ne znate kako da nastavite dalje… Utehu potražite u ovim dirljivim rečima, u kojima će se prepoznati svaki, baš svaki čovek koji je ikada voleo jedno simpatično, lajavo biće na četiri noge.

 

Kako bi gubitak psa bio manje bolan svog ljubimca možete kremirati na doostojanstven način u „Aurorapetu“. Posle kremacije, vlasniku ostaje urna kao uspomena na ljubimca.

Bloger Ernest Montage na portalu „DogHeirs“ napisao je tekst koji će vas rasplakati, raznežiti i podsetiti da vaši psi zauvek žive, u vašem srcu, glavi i sećanju.

„Napisao sam ovo pre nekoliko godina kao uspomenu na Bola, crno belog pit bula koji je svakodnevno šetao, šetao sve do dana dok nije umro. Jednog dana on je prešao svega 15 koraka, stao i gledao me pogledom koji je govorio: „Hej, ne mogu dalje. Zar ne pomisliš bar nekad da sam ja jednostavno završio sa šetnjom!?“

 

Psi nikada ne umiru. Oni ne znaju kako. Oni jednostavno postanu veoma stari i umorni, i užasno ih bole kosti. Naravno da ne umiru. Da umiru, oni ne bi uvek želeli da idu u šetnju. Ali, oni uvek žele, čak i onda kada njihove stare, zarđale kosti „vrište“ da to ne rade. Ali to je ono što psi rade – šetaju, hodaju, trče.

Nije da oni prestanu da vole vaše društvo. Naprotiv, za njih je šetnja sa vama sve što na ovom svetu postoji. Izmet mačke, trag drugog psa, hrpa kostiju, i vi! To je ono što njihov svet čini savršenim. A u savršenom svetu nema mesta za smrt.

Međutim, psi postanu veoma pospani. U tome je stvar zapravo. To nas ne uče na fakultetima. Znaju toliko o svemu da zaborave da napomenu da psi ne umiru. To je sramota, zaista.

Ako mislite da je vaš pas uginuo, varate se! On je samo zaspao u vašem srcu. I uzgred, on sve vreme ludo maše repom, i zato vas grudi bole toliko i plačete sve vreme. Ko to može da ne plače kada mu u srcu živi veseo pas koji neprestano maše repom! On vam poručuje: „Hej, šefe, hvala! Hvala na toplom mestu za večno spavanje, tvoje srce je najbolje mesto za to!“

Kada prvi put zaspu, oni se često bude i neredovno spavaju, i naravo, zato vas boli i zato plačete sve vreme. Nakon nekog vreme oni spavaju sve duže i duže. Kada se ponekad probude, ponovo mašu repom i ponovo boli. JAKO BOLI. Posle nekoliko godina, oni spavaju u dugim, dugim intervalima, i vas boli sve ređe.

Ali nemojte se prevariti. Oni nisu mrtvi. To ne postoji. Zapamtite, oni samo spavaju u vašem srcu, i probude se ponekad, obično kada to ne očekujete. Takvi su oni.

Žao mi je ljudi koji nemaju pse koji spavaju u svojim srcima. Toliko ste toga propustili. Izvinite, sada moram da idem da se isplačem, pas u mom srcu se upravo probudio!“

Advertisements

Vaš ljubimac je zauvek otišao, kako dalje?

Prirodno je i normalno da se gubitak doživi traumatično i bolno, a često nam otežavaju i druge emocionalne reakcije kao što su osećanje krivice ili neuspeha. Posebno je teško starijim vlasnicima, kojima je pas jedino društvo i odbrana od usamljenosti

Tokom godina razvijamo izuzetno jake emotivne veze sa svojim ljubimcima, postaju izvor bezuslovne ljubavi, podrške, prijateljstva, radosti, sigurnosti, utehe, pa i stabilnosti. Taj odnos, iako drugačiji od onog koji imamo s drugim ljudima, na svoj način je značajan i poseban, pa ih često doživljavamo kao deo porodice. Prepoznati su brojni doprinosi koje posedovanje psa ima na naše fizičko i psihičko zdravlje, na razvoj osećanja odgovornosti, svest da smo voljeni i nekome potrebni.

Nažalost, živeti s ljubimcem podrazumeva i izloženost kritičnim situacijama kao što su bolest, starenje ili smrt. Usled prosečno kraćeg životnog veka u odnosu na ljude, za većinu vlasnika je neminovno da u jednom trenutku izgube društvo svog najboljeg prijatelja. Nekad i samo zbog promene životne situacije, kad više nismo u mogućnosti da brinemo o njima i zadržimo ih. Prirodno je i normalno da se gubitak doživi traumatično i bolno, a često nam otežavaju i druge emocionalne reakcije kao što su osećanje krivice ili neuspeha. Posebno je teško starijim vlasnicima, kojima je pas jedino društvo i odbrana od usamljenosti.

Prekidanje tog izuzetno važnog odnosa koji smo gradili i delili s ljubimcem veoma je sličan gubitku člana porodice ili drugih značajnih ljudi u životu, stoga je sličan i težak i sam proces tugovanja.Potrebno je vreme da se prilagodimo i vratimo ustaljenom načinu funkcionisanja. Tugovanje ne podrazumeva samo žalost i bol, već i veliku prazninu koju ostavlja izostanak voljenog bića.

Faze tugovanja – Očekivano je da prođemo kroz fazu poricanja, besa i depresije. Na početku je dominantno osećanje otupelosti, neverice ili poricanja. Često krivimo sebe ili druge (recimo, u slučaju bolesti, prenosimo bes na veterinara), socijalno se povlačimo i izolujemo, gubimo motivaciju, apetit, loše spavamo. Neko lakše otvoreno izražava emocije (plakanjem), nekome je potrebna podrška drugih i priča o gubitku, dok neko pokušava da skrene misli različitim dnevnim aktivnostima. Posebno je teško ukoliko smo doživeli i druge skorije gubitke, pa sećanja na prošla iskustva mogu da pojačaju osećanje tuge.

Izražavanje i prihvatanje svih teških emocija koje nas obuzimaju izuzetno je važno kako bismo sprečili razvijanje komplikovanog, patološkog tugovanja, i kako bismo bili u stanju da krenemo dalje. Specifični rituali kao vid formalnog opraštanja mogu biti od pomoći i delovati ohrabrujuće. Prihvatanje kao završna faza, tiho je pomirenje s odsutnošću, spremnost na ulaganje emocionalne energije u druge odnose i aktivnosti.

Kako razgovarati s decom? – Psa doživljavamo kao deo porodice, ali to posebno važi za decu koja ga opisuju kao prijatelja, pa čak i kao brata ili sestru. Za njih je smrt psa možda i prvi susret s gubitkom, i može postati osnova za to kako će se nositi s gubicima kad odrastu. Za roditelje je tema smrti vrlo teška, pa su skloni smišljanju opravdanja i izgovora, skrivanju sopstvene tuge kako bi ih zaštitili. Ipak, mnoga deca u stvari žele da pričaju o tome. Dozvolite im da vam postave pitanja, a iskrenim odgovorima u skladu s uzrastom deteta, pomoći ćete im da prevaziću strah i zbunjenost. Ne pokušavajte da im olakšate pričom da je pas pobegao ili ukraden, jer tako rizikujete da osećaju ljutnju i bespomoćnost, pa na kraju i da se osećaju prevareno.

Tugovanje nije isto kod dece i kod odraslih, ali to ne znači da im je manje bolno. Više se izražava kroz promene u ponašanju, izbegavanje društva i zaostajanje u školi. Teže je ukoliko tuguju i za drugom bliskom osobom. Ne govorite im da ne plaču i da ne budu tužni, već podelite s njima ono kroz šta i sami prolazite. Korisno je dopustiti im da učestvuju u ritualima opraštanja, ali imajte na umu da vi kao roditelj najbolje poznajete svoje dete i znate koliko informacija može podneti.

Kada usvojiti novog psa? – Novi ljubimac se usvaja tek kad ste spremni da krenete dalje i ostvarite jedan novi odnos. Ako to učinimo prerano, možete iskomplikovati proces tugovanja sebi ili drugim članovima porodice, ili pogrešno očekivati da će novi ljubimac obezbediti momentalno olakšanje, posebno deci. Zbog burnih emocija, može vam se učiniti da je to dobro rešenje, ali nekad samo želite da se vaš pas vrati, pa rizikujete projektovanje njegovog ponašanja i karakteristika na novog. Neko ni ne želi novog psa jer misli da je i to jedan vid izdaje. U svakom slučaju, ne žurite s odlukom, sačekajte da proradite tugu i vratite se normalnom funkcionisanju.

Problem „obespravljenog tugovanja” – Ljudi koji nisu i sami vlasnici psa, njegov gubitak mogu doživeti kao manje značajan, a vašu tugu kao neprikladnu, nerazumljivu, bespotrebnu ili neopravdanu. Obično su to one rečenice koje dodatno pogađaju, kao što su „ali to je samo životinja” ili „pa dobro, usvojićeš drugog”. Generalno, i samo društvo je sklono trivijalizovanju ovakve tuge. Obespravljeno tugovanje je termin kojim se opisuju gubici koji nisu socijalno prihvaćeni, što znači da se ne priznaju ili da čak nisu „dozvoljeni”, socijalna podrška izostaje, a javno tugovanje se osuđuje. Društvo smatra da se gubitak psa može lako prevazići prostom zamenom ljubimca, jer ionako odnos psa i čoveka nikad ne može imati onu jačinu i dubinu kao ljudski odnos. Ispada da je tuga opravdana samo kad je isprepletana s drugim stresnim okolnostima i gubicima. Vlasnici znaju da je pogrešno polaziti od ljudskog odnosa kao merila i ideala, i da je odnos psa i čoveka značajan upravo zato što je jedinstven, drugačiji i poseban.

Teško je tugovati bez socijalne podrške, sa svešću da okruženje smatra da naša osećanja nisu legitimna i da ne zaslužuju dovoljan nivo saosećanja. Zato mnogi potiskuju ili poriču ono kroz šta prolaze, misleći da će tako lakše prebroditi situaciju. Plaše se tuđe neosetljivosti, kritike, neumesnih komentara. Ostajemo izolovani i usamljeni u svom bolu, što može iskomplikovati situaciju i dovesti do nerazrešenog tugovanja.

Najbolje vas mogu razumeti oni koji su i sami vlasnici psa. Danas postoje brojni forumi, blogovi i sajtovi na kojima možete podeliti svoje emocije i dobiti potrebnu podršku. Koliko god tema gubitka bila neprijatna, i koliko god je otežavali različiti društveni stavovi, važno je da znate i prihvatite da je tuga koju osećate sasvim očekivana i normalna. Okružite se ljudima koji će to i razumeti.

Odluka o eutanaziji – Eutanazija je jedna od najtežih odluka s kojim se kao vlasnici psa možemo suočiti i malo šta može da je olakša. Osećamo se odgovornim, svesni njegovog poverenja i činjenice da zavisi od nas. Doneti takvu odluku i izbor u slučaju bića kojeg volimo, posebno je traumatično. U pitanju je teška emotivna situacija koja može dovesti do stresa, razočarenja, besa, osećanja krivice i neuspeha koji se prepliću s procesom tugovanja i produžavaju ga. Moramo biti svesni da je eutanazija u nekim situacijama jedino ispravno i humano što smo mogli uraditi za svog ljubimca.

Petmagazin

Koliko dugo psi žive?

mati psa je jedna od najvećih radosti u životu. Naši krzneni prijatelji nam pružaju bezuslovnu ljubav, prijateljstvo i bezbroj osmeha, ali nažalost njihov prosečni životni vek je kraći od našeg. Saznajte kako težina, visina i rasa utiču na očekivani životni vek vašeg ljubimca.

Iako ne postoji precizno utvrđeno pravilo koliko će koji pas živeti, broj godina se razlikuje od rase do rase.

Što se tiče mešanaca, vlasnici mogu da pomoću težine odrede koliki je očekivani životni vek njihovog ljubimca. Generalno gledano, manji psi obično duže žive. Prema najnovijim istraživanjima nekoliko univerziteta u SAD i Velikoj Britaniji, psi koji imaju manje od 9 kilograma u proseku žive oko 11 godina, dok oni koji imaju više od 40 kilograma žive oko 8 godina.

Ovo pravilo se može odnositi i na rasne pse, pokazala je studija  koja je obuhvatila 700 pasa i 77 rasa.

– U pitanju je težina, a ne visina psa. Neki psi su niski, kao recimo engleski buldog, ali mogu da teže i do 30 kilograma, tako da se ne mogu svrstati u manje rase. Generalno gledano, što je pas veći, kraće će živeti – navodi Kimberli Grir, naučnik koji je vršio istraživanje.

Stiven Austad, naučnik i profesor biologije sa Univerziteta iz Teksasa je radio istraživanja koja su pokazala da pored težine i pol utiče na broj godina.

– Ženke imaju tendenciju da žive malo duže od mužjaka, pokazale su studije – navodi Austad.

Dajemo tabelarni prikaz očekivanog prosečnog životnog veka pasa prema rasama zasnovanog na rezultatima ovog istraživanja …
Tabela sa godinama života pasa

(ljubimci.telegraf.rs/petmd.com/pets.webmd.com)

Životni vek zečeva: evo koliko dugo mogu da požive

Radoznali drugari, verni ljubimci, zečevi su deo života brojnih ljudi. Iako svakodnevno vodite računa o njima, ove činjenice možda niste znali…

1. Postoji više od 50 vrsta zečeva i kunića. Poreklom su iz jugozapadne Evrope i severozapadne Afrike. Prvi pitomi zečevi su gajeni još u doba Rimljana.

2. Zec je imao različita mitološka i simbolična značenja u različitim kulturama. U grčkoj mitologiji, na primer, zec je bio omiljena životinja boginje ljubavi Afrodite i simbol plodnosti. Osim toga, zec je često predstavljao simbol vere, ljubavi i sreće.

3. Zec sa najdužim ušima na svetu zove se Niper Džeronimo (Nipper Geronimo). Ovaj zec, koji pripada rasi engleskih ovnolikih kunića, prepoznatljiv je po tome što su mu uši spuštene, pored obraza sasvim do zemlje. Niper Džeronimu uši su duge neverovatnih 79 cenitmetara.

4. Prosečan životni vek za zečeve koji žive u kući je od 7 do 10 godina, a neki mogu živeti i duže.

5. Takmičenje zečeva u preskakanju prepona počelo je da se organizuje osamdesetih godina prošlog veka. Osim preskakanja prepona, zečevi se takmiče i u skoku udalj i u skoku uvis. Za skok uvis rekord je 99,5 cm, a za skok udalj 3m.

6. Njihovi zubi neprekidno rastu tokom života; gornji zubi rastu oko 2 mm, a donji oko 2,4 mm nedeljno

7. Patuljasti zec – Pigmy rabbit sa nešto više od 27 cm dužine je najmanja životinja Sevrene Amerike

8. Zečevi imaju tri očna kapka. Treći očni kapak (membrana nictitans) pruža zaštitu i vlažnost rožnjači (površina oka).

9. Zec je aktivan tokom cele godine, čak i u hladnim zimskim danima ove životinje ne spavaju. Na primer, polarni zečevi hladne i surove uslove arktičkog kruga preživljavaju zahvaljujući gustom krznu. Ovi zečevi okupljaju se u grupe od nekoliko stotina životinja. Dok se jedni odmaraju i jedu, drugi stražare, kako bi mogli da upozore grupu na opasnost.

Izvor: Njuska.com

Zaposleni u Aurorapetu saosećaju sa vlasnicima životinja, jer i sami imaju ljubimce

Svi koji su teška srca predali svog uginulog kućnog ljubimca veterinaru da ga pošalje u kafileriju ili se odlučili ilegalno da zakopaju ljubimca, već godinu dana imaju mogućnost dostojanstveno i legalno da se oproste od svog najboljeg prijatelja.

 

U Novom Sadu uveliko radi i postoji kompanija Aurorapet  koja nudi kremaciju kućnih ljubimaca. Bez obzira na to da li je reč o zlatnoj ribici, hrčku, mački ili psu velike rase, kažu u ovom preduzeću, oni će učiniti sve da vlasniku olakšaju gubitak.

 

Vlasnici kućnih ljubimaca u našoj zemlji već odavno su zaslužili pravo da odaberu dostojanstvo i empatiju u trenutku kad njihov ljubimac ugine. Do nedavno nije bilo legalne mogućnosti da se ljubimac kremira, pošto prenos životinje u neku od zemalja regiona nije bio zakonski regulisan. Mnogima je teško da životinje predaju veterinaru, jer znaju da će biti poslata u kafileriju, i da će se nakon toga od nje dobiti prerađevine koje se upotrebljavaju u raznim industrijama.

Nisu kafilerija

Nakon što životinja ugine, radnici Aurorapeta će obezbediti preuzimanje posmrtnih ostataka i prevoz do njihovog krematorijuma, bez obzira na to da li se nalazi životinja u kući ili kod veterinara.

Što se dodatnih urni tiče, cena zavisi od materijala – objašnjavaju na zaposleni.

Međunarodni kodeks

U Aurorapetu se životinje kremiraju dostojanstveno i postupak nimalo ne nalikuje onome u kafileriji.

U Aurorapetu svi se pridržavaju i etičkog kodeksa, a kažu da su svi njihovi radnici zaljubljenici u životinje, koji razumeju kako se vlasnici osećaju nakon gubitka životinje i koji će učiniti sve da im olakšaju gubitak.

Inače, zaposleni u ovom preduzeću su svakodnevno zatrpani brojnim pitanjima o svojim uslugama, a vrlo im je važna i činjenica da ih, osim vlasnika, podržavaju i veterinari.

Ukoliko i vi imate neka pitanja, nedoumice ili vas zanima koliko staje kremiranje, slobodno im se možete javiti na 060 0560563 ili putem mejla: aurorapet.rs@gmail.com, kao i preko Facebook stranice

10 najčešćih zdravstvenih problema kod mačaka

Na osnovu statističkih podataka veterinarskih ambulanti koje tretiraju pse i mačke, kao i podataka koje objavljuju zdravstvena osiguranja za kućne ljubimce, najčešći zdravstveni problemi mačaka su:
1. Oboljenja donjih mokraćnih puteva

Klinički znaci oboljenja donjeg urinarnog trakta kod mačaka su veoma česti.
U ove simptome spada često mokrenje, otežano i bolno mokrenje praćeno glasnim negodovanjem mačke, kao i mokraća promenjene boje i jakog mirisa, zatim intenzivno lizanje perinealne regije, sve do poremećenog opšteg stanja, gubitka apetita, apatije i povraćanja. Mačori su skloni kamenju u mokraćnim putevima sa posledicnom blokadom, koja može imati fatalne posledice po zdravlje i život mačora ako se ne primeti na vreme i ne raguje adekvatno. To je posebno opasan problem za jedinke koje žive napolju pa vlasnik ne može da na vreme da primeti problem i reaguje.
2. Periodontitis / Oboljenja zuba

Iako to nije uvek jasno i sasvim očigledno, mačke veoma često imaju problema sa zubima. Zubni kamenac, gingivitis, paradentoza, karijes, abscesom korena zuba, lomljenje i resorptivni gubitak zuba. Medjutim, iako veoma česti i ozbiljni, dentalni problemi su retko razlog za brigu vlasnika ljubimaca i povod za posetu veterinaru.
Većinu problema otkrije veterinar pri pregledu. Uzrok tome je da mačke, ako i psi, stoički
trpe bol u ustima ne pokazujući dramatične simptome, već eventualno mogu da jedu manje i da budu potišteni, nekada luče više pljuvačke koja može da ima primese krvi, javlja se zadah iz usta, drže glavu dole, nekada teško zatvaraju usta, može da se javi otok na licu, rupica ispod oka ukoliko zubni absces fistulira, iscedak iz nosa…
3. Ubrzana aktivnost štitne žlezde (hipertiroidizam)

Hipertiroidizam je česta endokrinopatija mačaka koja se, uglavnom, javlja kod starijih životinja, a karakteriše se gubitkom telesne težine, iako mačka ima dobar apetit, zatim se može javiti povraćanje, nemir, često i glasno mjaukanje, krzno postaje sve lošijeg kvaliteta i slabije negovano, mačka postaje slaba, javlja se ubrzano disanje…
4. Hronično oboljenje bubrega

Hronična insuficijencija bubrega je čest problem, pogotovu kod starijih mačaka i pasa. Uzroci su mnogobrojni, a klinički problemi postaju uočljivi kada 60% nefrona (funkcionalnih delova bubrega), više ne radi. Kod mačaka obolelih od hronične bolesti bubrega, često se uočava da mnogo piju vode i mnogo uriniraju, gube težinu, nemaju apetit, mogu povraćati, biti malokrvne, imaju visok pritisak pa čak i da iznenada oslepe.

5. Problem sa stomakom / Povraćanje i Proliv

Mačke najčešće povraćaju i/ili imaju proliv usled nečega što su pojele, a što im ne prija ili ukoliko su nešto pojele prebrzo. Takvi problemi, medjutim, ne traju dugo već nestaju
sami od sebe. Ukoliko se problemi nastave (učestalo povraćanje, proliv i povraćanje, proliv koji traje duže od jednog dana ili proliv sa primesama krvi), mora se zatraziti pomoć veterinara koji će, u dijagnostičnom postupku, doći do najverovatnijih uzroka problema i njih isključiti, a sa druge strane, sprečiti dehidrataciju mačke.
6. Dijabetes

Diabetes mellitus je endokrina bolest mačaka i pasa koja se dešava usled oslabljene funkcije endokrinog pankreasa koji vise ne luči dovoljnu količinu insulina.
Uglavnom se javlja kod mačaka srednjih godina do onih u starijem dobu. Mačka mnogo pije, i često urinira. Gubi težinu, uprkos očuvanom apetitu. Ukoliko je bolest uznapredovala do keto-acidoze, mačka počinje da povraća, slaba je na zadnjim nogama, nekada kolabira. Dijabetes mačaka je ozbiljna bolest koja se može držati pod kontrolom uspešnom terapijom koju prepisuje veterinar.
7. Problem sa glistama
Gliste predstavljaju čest zdravstveni problem mačaka – čak i onih koje žive u kući. Najrasprostranjenije su oble gliste, sa kojima mačke bivaju infestirane jedući insekte, glodare i ptice koje su bile u dodiru sa zaraženom zemljom. Mačka koja je zaražena glistama može da povraća, može da ima lošiji apetit, napet stomak, mat krzno, proliv, a nekada se gliste nalik špageta mogu uočiti u fecesu obolele mačke. Velika količina glista može biti fatalna za mačiće. Tu zatim i pljosnate gliste, koje dobijaju putem buva koje su progutale jaja pljosnatih glista. Mačka zatim tokom lizanja i čišćenja svog krzna proguta larve koje na taj način dospevaju do creva mačke gde zive hraneći se nutrijentima na račun domaćina. Mačke koje su infestirane pljosnatim glistama mogu gubiti na težini, a zrna poput graška oko anusa mačke mogu biti signal prisustva ovih parazita. Mačke

treba redovno čistiti od glista dehelminiticima jer se gliste mogu preneti i ljude, posebno decu.

8. Problemi sa kožom
Iako mačke često imaju problem sa kožom, to vlasnici često ne uvidjaju jer one mnogo diskretnije pokazuju da pate od svraba: veoma se retko češaju nogama, već često koriste jezik u te svrhe sto je teško razdvojiti od normalnog „čišćenja“ mačaka. Kandže najčešće koriste samo za mesta koja ne mogu da dohvate jezikom kao sto su vrat i glava. Zato se mačke dovode veterinaru kada već naprave uočjive lezije na koži.
Kod mačaka sa se mogu uočiti 4 vrste kožnih lezija: 1. milijarni dermatitis 2. simetrična
alopecija 3. kompleks eozinofilnog granuloma i 4. svrab kože glave i vrata

9. Rak
Za vlasnike ljubimaca je najpre je važno da sagledaju ogromni značaja koji rak ima kod pasa i mačaka, kako zbog velike učestalosti (23% njih ugine od raka), tako i zbog činjenice da rak, koji je najčešće percipiran kao neizlečiv i još uvek povezan sa brojnim kontraverzama i tabuima (zarazan…), nosi poseban emotivni balast kako za vlasnika tako i za kliničara. Istina je da se veliki broj oblika raka može tretirati. Neki tretmani dovode do izlečenja (posebno ukoliko se mogu uspešno hirurški odstraniti), dok je kod drugih vrsta tumora cilj terapije produženje života jedinke ili bolji kvalitet života – da manje pati tokom borbe sa tumorom.

10. Oboljenje gornjih respiratornih puteva
Virusi i bakterije često izazivaju infekciju gornjih disajnih puteva mačke (nos, grlo, sinusi), a bivaju zahvaćene i konjuktive oka. Najčešći uzročnici medju virusima su kalici i herpes virusi, koji se brzo prenose sa jedne mačku na drugu. Na to se nadovezuju bakterije. Posebno su osetljive mačke koje žive u većim aglomeracijama, one koje su pod stresom, kao i mačke koje imaju “ravno lice”, kako Sijamska mačka. Pogodjene mačke kijaju,
imaju iscedak iz nosa, temperaturu, gube apetit i ubrzano dišu. Mačku treba držati u kući
u izolaciji, mora dobijati antibiotike i dosta tečnosti. Srećom, protiv ove neprijatne bolesti, postoji efikasna vakcina kojom se mačka treba vakcinisati po planu koji će odrediti Vaš veterinar.

Izvor foto: petmed

izvor:mediport

Zašto veliki psi žive mnogo kraće od malih?

Velike životinje imaju tendenciju da žive duže od manjih. Mačka će živeti duže od pacova, čovek živi duže od mačke, a kornjača sa Galapagosa živi duže od ljudi. Najmanji sisar na svetu, slepi miš živi svega 5 do 10 godina, dok najveći sisar na svetu plavi kit živi od 80 do 90 godina. Zašto onda veliki psi žive mnogo kraće od malih?

Naučnici su utvrdili da u okviru jedne vrste, bilo da su to psi, mačke ili glodari, veće jedinke žive kraće od onih prosečne ili manje veličine. Ovaj fenomen dobro je poznat ljubiteljima pasa. Veći psi žive znatno kraće od manjih. Male rase žive u proseku od 14 do 18 godina, rase srednje veličine žive od 8 do 12 godina, dok velike takozvane „gigantske rase“ žive svega 5 do 8 godina.

 

Odnos između veličine psa i dužine životnog veka nije u potpunsti razjašnjen, ali naučnici smatraju da veliki psi umiru mladi zbog brzog rasta, ali i načina na koji ih ljudi uzgajaju. Veći psi rastu veoma brzo. Uzmimo za primer jednogodišnju Nemačku dogu (Great Dane). Od rođena do prvog rođendana ova rasa se poveća 100 puta u težini, dok se npr. težina vuka poveća 60 puta, masa pudlice 20 puta, a čoveka svega tri puta. Usled naglog i brzog rasta može doći do raznih fizičkih problema, naročito nepravilnog razvoja kostiju, kukova i kičmenog stuba.

Još jedna od teorija je da veće rase brže stare. Gigantske rase su sklonije zdravstvenim problemima kao i smetnjama u razvoju. Kod njih je učestalija pojava mišičnih i gastrointestijalnih oboljenja, kao i tumora. Pored problema brzog rasta tu su i nuspojave selektivnog uzgoja pasa kako bi se postigle što veće rase. U prirodi su velike rase nastajale prirodnom selekcijom milenijumima, a danas ljudi ukrštanjem rasa već u sledećoj generaciji dobijaju gigantske pse, što dovodi do neželjenih posledica i kraćeg životnog veka psa.

Apsolutni šampioni dugovečnosti su: Čivave (18-20 godina), zatim Lasa apsos (18+ godna), Bigl (15+ godina), Maltezer (15+ godina), Pekinezer (15 godina), Pudla (15 godina), Jazavičar (14 godina)… Nažalost najkraći životni vek od svega 5 do 8 godina imaju: Nemačka doga, Boroška doga, Bernski planinski pas, Engleski mastif, Irski vučijak…

Petbox

Prvi krematorijum za kućne ljubimce u Srbiji

Create your website at WordPress.com
Get started